Aleksandra Stevović
Brend menadžer u Marbo Product, PepsiCo
Zovem se Aleksandra Stevović i radim kao Clipsy, Pardon i Gud brend menadžer u kompaniji PepsiCo, gde sam od praktikanta napredovala do današnje pozicije. Diplomirala sam neohelenistiku na Filološkom fakultetu, a master studije iz oblasti Marketing menadžmenta i odnosa sa javnošću završila sam nakon odbranjenog master rada na temu „Analiza zastupljenosti integrisanih marketiških komunikacija u organizaciji sportskih događaja“ kod profesorke Milice Kostić-Stanković.
Da me razne životne okolnosti nisu navele na put marketinga, sigurno bih se bavila arhitekturom jer sam oduvek imala potrebu da nešto stvaram, na kreativan način. Ako govorimo o uspehu, za mene je uspeh pobeđivanje samog sebe, a ako govorimo o sreći – za sreću je dovoljan miran san i svega par osoba, od kojih je jedna moja majka, ujedno i moj najveći heroj. Kroz život se vodim krilaticom: Sve se vidi i dođe na svoje, a knjiga kojoj se često vraćam je „Emocionalna inteligencija“. FON je bio moj lični izbor jer je predstavljao najbolju sponu između osnovnog akademskog obrazovanja i buduće karijere. U sećanju mi je ostao urezan trenutak kada su mi profesori, nakon odbranjene master teze, rekli da je bilo mnogo radova na temu komunikacija u organizacijama sportskih događaja, ali da je moj rad prikazao najanalitičniji pristup koji su videli do tada, što mi je bilo posebno drago s obzirom na to da su mi integrisane marketinške komunikacije bile omiljeni predmet. Sa studija sam sačuvala kontakte, uspomene i indeks, a parola pred ispite je oduvek bila: „I to će proći“.
Da me razne životne okolnosti nisu navele na put marketinga, sigurno bih se bavila arhitekturom jer sam oduvek imala potrebu da nešto stvaram, na kreativan način. Ako govorimo o uspehu, za mene je uspeh pobeđivanje samog sebe, a ako govorimo o sreći – za sreću je dovoljan miran san i svega par osoba, od kojih je jedna moja majka, ujedno i moj najveći heroj. Kroz život se vodim krilaticom: Sve se vidi i dođe na svoje, a knjiga kojoj se često vraćam je „Emocionalna inteligencija“. FON je bio moj lični izbor jer je predstavljao najbolju sponu između osnovnog akademskog obrazovanja i buduće karijere. U sećanju mi je ostao urezan trenutak kada su mi profesori, nakon odbranjene master teze, rekli da je bilo mnogo radova na temu komunikacija u organizacijama sportskih događaja, ali da je moj rad prikazao najanalitičniji pristup koji su videli do tada, što mi je bilo posebno drago s obzirom na to da su mi integrisane marketinške komunikacije bile omiljeni predmet. Sa studija sam sačuvala kontakte, uspomene i indeks, a parola pred ispite je oduvek bila: „I to će proći“.