Александра Стевовић
Бренд менаџер у Marbo Product, PepsiCo
Зовем се Александра Стевовић и радим као Clipsy, Pardon i Gud бренд менаџер у компанији
PepsiCo, где сам од практиканта напредовала до данашње позиције. Дипломирала сам
неохеленистику на Филолошком факултету, а мастер студије из области Маркетинг
менаџмента и односа са јавношћу завршила сам након одбрањеног мастер рада на тему
„Анализа заступљености интегрисаних маркетишких комуникација у организацији спортских
догађаја“ код професорке Милице Костић-Станковић.
Да ме разне животне околности нису навеле на пут маркетинга, сигурно бих се бавила архитектуром јер сам одувек имала потребу да нешто стварам, на креативан начин. Ако говоримо о успеху, за мене је успех побеђивање самог себе, а ако говоримо о срећи – за срећу је довољан миран сан и свега пар особа, од којих је једна моја мајка, уједно и мој највећи херој. Кроз живот се водим крилатицом: Све се види и дође на своје, а књига којој се често враћам је „Емоционална интелигенција“. ФОН је био мој лични избор јер је представљао најбољу спону између основног академског образовања и будуће каријере. У сећању ми је остао урезан тренутак када су ми професори, након одбрањене мастер тезе, рекли да је било много радова на тему комуникација у организацијама спортских догађаја, али да је мој рад приказао најаналитичнији приступ који су видели до тада, што ми је било посебно драго с обзиром на то да су ми интегрисане маркетиншке комуникације биле омиљени предмет. Са студија сам сачувала контакте, успомене и индекс, а парола пред испите је одувек била: „И то ће проћи“.
Да ме разне животне околности нису навеле на пут маркетинга, сигурно бих се бавила архитектуром јер сам одувек имала потребу да нешто стварам, на креативан начин. Ако говоримо о успеху, за мене је успех побеђивање самог себе, а ако говоримо о срећи – за срећу је довољан миран сан и свега пар особа, од којих је једна моја мајка, уједно и мој највећи херој. Кроз живот се водим крилатицом: Све се види и дође на своје, а књига којој се често враћам је „Емоционална интелигенција“. ФОН је био мој лични избор јер је представљао најбољу спону између основног академског образовања и будуће каријере. У сећању ми је остао урезан тренутак када су ми професори, након одбрањене мастер тезе, рекли да је било много радова на тему комуникација у организацијама спортских догађаја, али да је мој рад приказао најаналитичнији приступ који су видели до тада, што ми је било посебно драго с обзиром на то да су ми интегрисане маркетиншке комуникације биле омиљени предмет. Са студија сам сачувала контакте, успомене и индекс, а парола пред испите је одувек била: „И то ће проћи“.