Светлана Бунчић

Менаџер за односе са заинтересованим странама у НИС д.о.о.

Дипломирала сам психологију 2001. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а звање Мастер управљања пословањем стекла 2020. године на Факултету организационих наука у Београду, са темом “Примена принципа бихејвиоралне економије при формулацији комуникационих порука” под менторством проф. др Милице Костић Станковић.
У свом вишегодишњем искуству истраживала сам, учила и стицала искуства о маркетингу и комуникацијама, али и о људима.
Да се не бавим овим послом била бих наставница или терапеут, што у ствари све помало и јесам, кроз различите улоге у животу.
За успех је потребно да умемо да сањаримо и маштамо, и да смо спремни да вредно и напорно радимо и да верујемо, да своје покретаче непрекидно допуњујемо. Хм, није ни мало. Али је зато много лакше бити срећан јер, за срећу је довољно да смо захвални за све што данас, у овом тренутку јесмо.
Не знам да ли је то животни мото, али знам да је реч све, а моја реч је Промена и увек на боље. Херој је за мене свако ко се супротстави форми наспрам суштине, ко подигне главу и глас и назове ствари правим именом. У сваком контексту и сваком историјском тренутку, у сваком дану, ко се супротстави неправди, победи неистину и себе када треба. Нема једне књиге, већ стотине обожаваних. И све је то једна књига коју пише човечанство о спознаји о свету и људима.
Студије су најлепши период у животу и привилегија је што можемо да понављамо искуство и продужавамо школске дане. Колеге са студија су оно што прави разлику у целом животу.
Ако изузмем Маркетинг и односе са јавношћу, од предмета бих издвојила Лидерство јер је то област која осим комуникације на идеалан начин спаја моје две пасије: људску психологију и бизнис.
Најлепша сећања су везана за ноћи пред испит: некада за столом уз лампу, некада у бесомучном трошењу времена на бесмислену вибер преписку “групе за учење” или оне најслађе из ноћног изласка уз лагану трему и грижу савести.