Интервју са Светланом Бунчић

Које су то стратегије, по Вама, које компанија у којој радите користи у кризним ситуацијама како би била представљена позитивно у јавности?
Немања Влашковић, четврта година, Менаџмент

– Драги Немања, већ неко време у компанији нисам задужена директно за кризну комуникацију и тиме се у НИС-у баве колеге у Центру за односе са јавношћу. На жалост не могу да одговорим на Ваше питање коју стратегију они користе. Надам се да ће бити прилике да Вам они сами представе стратегију и њене кључне елементе.

Можете ли нам објаснити значај ефективне комуникације, било хоризонталне, било вертикалне, у мултинационалној компанији као што је NIS?
Селена Станојевић, четврта година, Менаџмент

– Драга Селена, свака компанија је један свет у малом, а да би се свет окретао и покретао потребна је једна добра, мотивишућа прича у коју се верује. Свако од нас у тој организацији треба да добије свој део приче који одговара баш на његове недоумице и покреће баш његове зупчанике. То је веома захтеван, одговаран и важан посао, креативан, али и математички. У стратешком делу спор, дубок и проницљив, а у оперативном смислу брз, ефикасан и хируршки прецизан. Некада се чини као немогућа мисија, а некада као најлепши танго кога игра такмичарски пар на светском првенству.

Које су кључне особине и компетенције које неко на Вашој позицији мора да поседује?
Лидија Бишевац, трећа година, Менаџмент

– Драга Лидија, све чешће се данас говори о томе да су групе стејкхолдера, у ствари ништа друго него циљне комуникационе јавности. Посматрамо их као потрошаче, купце, партнере, било коју циљну јавност. Због тога, потребно је да особа на овој позицији разуме начине на које ће идентификовати очекивања заинтересованих страна, шта они данас мисле о нама, чиме су задовољни или шта нам замерају. Ту убрајамо знања везана за истраживања циљних јавности, као и емпатичност у уосећавању тога шта је за коју групу кључно важно. Стратешко размишљање је пресудно у томе да разумемо како желимо да будемо перципирани од стране које групе и због чега нам је то потребно, тј. који пословни циљ тиме постижемо. Планирање кључних активности, порука, акција којима ћемо постићи оно што желимо је следећа важна тачка. Морамо разумети које активности ће допринети креирању жељене слике, а које можда нису релевантне или нису неопходне. Праћење резултата и постигнутих циљева је предуслов за даљи рад и кориговање плана и порука у ходу. Отвореност, емпатичност, предузимљивост, али и аналитичност уз пажљиво и помно слушање и ослушкивање.

Које су Ваше омиљене дневне активности које обављате на свом радном месту?
Петра Трипковић, трећа година, Менаџмент

– Драга Петра, хвала Вам на овом питању. Највише волим активности када је већи тим укључен у раду на неком новом изазовном пројекту. Фаза у којој тек почињемо да слажемо слагалицу и налазимо се пред хрпом малих комадића без њихове јасне међусобне повезаности је најлепши осећај који ме дан данас посебно мотивише. Слика која настаје је у почетку чиста машта.

Да ли постоји једна заједничка потреба свих стејкхолдера који имају интеракцију са Вашом организацијом?
Милена Гашић, трећа година, Менаџмент

– Драга Милена, Ваше питање је веома добро јер данас обично тражимо разлике и супротстављене ставове. Рекла бих да је суштински заједнички интерес свих наших заинтересованих страна то да компанија успешно и одрживо послује. Кроз добар пословни резултат и успех на тржишту обезбеђујемо радна места, задовољство радника, плаћају се порези и доприноси, таксе. Компанија улаже у развој, нову опрему, еколошке пројекте, чиме се чува животна средина. Уколико успешно послујемо добробити које компанија доноси за ширу друштвену заједницу су вишеструке, а акционари такође немају примедбе. Или штоби рекли „ништа не успева тако добро, као успех.“